Јас можам да се борам со целиот свет, со системи, со лекари, со неправди. Но не можам сама да ја победам болката на моето дете. И тоа е најтешкото нешто што една мајка може да го признае.
Јас сум мајка на Кристијан. И од денот кога се роди, мојот живот престана да биде нормален.
Не затоа што не го сакам – туку затоа што го сакам повеќе отколку што можам да издржам. Моето дете ме научи што значи вистинска борба, што значи беспомошност, и што значи љубов што те крши, а сепак те тера да станеш секое утро.
Кристијан живее со детска церебрална парализа. Тоа не е само медицински поим. Тоа е секојдневна болка. Тоа е тело што не го слуша умот. Тоа е дете што се труди повеќе од сите други, а добива помалку. Тоа е детство исполнето со терапии, замор и солзи, наместо со игра и смеа.
Но моето дете не се откажува. И јас немам право да се откажам.
Со години живеам по болници. Од ординација до ординација, од доктор до доктор. Секогаш со надеж дека некој ќе ми каже јасно што да правам, како да му помогнам. Наместо тоа, добивам различни мислења, различни терапии, различни експерименти. Денес еден лек, утре друг. Па укинување. Па повторно враќање. А моето дете е тоа што го трпи секој обид, секоја промена, секоја грешка.
Го гледам како се изморува. Како му се троши силата. Како телото му станува сè потешко за носење. И ме боли затоа што знам колку многу труд вложивме за да напредува.
Јас буквално го подигнав моето дете на нозе со свои раце. Со физикална терапија, со илјадници повторувања, со трпение што мислев дека го немам. Со ноќи без сон. Со солзи што ги криев за да не ги види. Со надеж што ја чув жива и кога сите околу мене веќе се откажаа.
А сега гледам како сето тоа може да се изгуби. Како напредокот што го градевме со години може да се врати назад. И знам дека ако не направам нешто сега, ќе изгубам повеќе отколку што можам да поднесам.
Затоа заминавме во Турција. Не затоа што сакав, туку затоа што морав. Таму првпат почувствував дека некој навистина го гледа моето дете, а не само неговата дијагноза. Таму имаат план. Таму имаат насока. Таму повторно почувствував надеж.
Но надежта има цена. А јас веќе сум исцрпена. Финансиски, физички, психички. Направив сè што можев како мајка. Сега морам да побарам помош, и тоа е најтешкиот чекор.
Ве молам, помогнете му на Кристијан. Не дозволувајте да му биде одземено детството засекогаш. Помогнете му да го задржи она што со години го градеше со толку болка и труд. Да може еден ден да стои сам, да оди, да трча, да се насмее без да го боли телото.
Секој денар значи продолжување на борбата. Секое споделување значи дека оваа мајка не е сама. Ова не е само барање за донација. Ова е молба за човечност.Јас нема да се откажам од моето дете. Само ве молам, помогнете ми да не се борам сама.
În platforma PavelAndreev.ORG există reguli clar definite pentru plata fondurilor donate în campaniile pentru cauze medicale. Acestea garantează că toate fondurile vor fi utilizate doar pentru tratament și costurile asociate. Toate documentele pentru care s-a efectuat o plată sunt vizibile în secțiunea Știri.
6 modalități simple prin care puteți face donația dvs. - card, PayPal, ApplePay, GooglePay, Revolut, IBAN.
În secțiunea Știri veți găsi informații de la inițiatorii campaniilor.
PavelAndreev.ORG este cea mai sigură platformă pentru organizarea următoarei tale campanii.