DAMO SANSU NIKOLIJI ZA ZIVOT

Zovem se Marica Dragaš, živim u Banatskom Karlovcu (26320), opština Alibunar, Srbija.

Ovim putem se obraćam svim ljudima dobrog srca sa molbom da pomognu mojoj ćerkici Nikoliji. Moja najveća želja kao majke je da Nikolija bude zdrava, da jednog dana može da trči, smeje se i igra kao i sva druga deca.

Nikolija je naša borkinja – dobijena je iz četvrtog pokušaja vantelesne oplodnje. Trudnoća je tekla uredno, ali se sve promenilo na porođaju. Nagutala se plodove vode, doživela je šok, imala je veliko krvarenje na mozgu (treći/četvrti stepen). Nakon mesec dana na neonatologiji prebačena je u Tiršovu, gde joj je ugrađen šant.

Nažalost, u osmom mesecu života dolazi do velikog nazadovanja – prestaje da drži glavicu, više se ne oslanja na ručice. Magnetnom rezonancom utvrđeno je da su moždane komore previše proširene i da je neophodna revizija šanta. Doktor koji je video snimak je bez ikakvog osećaja rekao: "Tu ja nemam šta da radim, vaše dete nema mozak i može da umre svakog trenutka."

Ta rečenica mi je slomila srce, ali nisam odustala. Nikoliju sam prebacila u Klinički centar Srbije, gde je urađena revizija šanta i utvrđeno da prvi uopšte nije radio – bio je pogrešno ugrađen. Još jedna greška lekara. Ipak, Nikolija se nije predala – danas je jedno izuzetno veselo i uporno dete koje, nažalost, mora sve ispočetka.

Nikoliji je potrebna stalna rehabilitacija – fizikalne vežbe, logoped, defektolog, terapeutsko plivanje, kao i brojna ortopedska pomagala. I dalje ne drži glavicu, ne sedi, ne hoda i ne govori. U potpunosti zavisi od mene. Nemam mogućnost da radim, jer je potrebna moja stalna nega i podrška, a ni sa platom ne bih mogla da pokrijem sve troškove. Zato vas molim, kao majka, da nam pomognete – da moja Nikolija ima šansu na lepše detinjstvo. Da jednog dana može da trči, da zagrli svoje drugare, da izgovori prvu reč.

Hvala svima koji imaju razumevanja i koji mogu da pomognu, bilo kako – molitvom, deljenjem ili novčanom podrškom.